Moja najmračnija noćna mora započela je tokom bračne noći

Ovo je tekst koji je napisala Rina Tahiraj i čast mi je da ga objavim – Mirja Lakso

Ovaj tekst bih želela da posvetim svim ženama koje su bile ili su žrtve veze ili braka – Rina Tahiraj

Kada sam bila u situaciji u kojoj su možda mnoge od vas trenutno, odlučila sam da sve zadržim za sebe. Bila sam diskretna i naslikala sam „srećnu sliku“ veze u kojoj sam bila.

Sa željom da nikome ne kažem, tražila sam čak od roditelja da čuvaju moju tajnu o „događaju na čaršavu“ (proveri krvi na čaršavima). Ni moja braća i sestre ili bilo ko drugi iz naše šire porodice nisu imali pojma čega sam ja bila žrtva.

I danas moji roditelji i porodica ne znaju ni 30% onoga kroz šta sam zapravo prošla. U tom vremenu bilo me je sramota. Mislila sam da će mi se svi smejati. Mislila sam da mi ljudi neće verovati.

Manipulirao je sa mnom da verujem da je on taj koji je uvek bio u pravu prekoravajući me starim tradicijama. Zbog toga sam se uplašila da niko neće stati na moju stranu ako ljudima kažem istinu.

Nisam želela da ljudi saznaju da sam prošla kroz nešto za šta ni sama nikada nisam ni čula. Gledajući kako su drugi ljudi srećni u svojim vezama, nisam želela da drugi znaju da sam nesrećna.

Bračna noć bila je početak moje najgore noćne more. To je bio početak nečega što će postati moj mračni zatvor. Osećala sam se kao da se zidovi zatvaraju i da mi pluća vrište za vazduhom.

Trebalo mu je manje od minuta da postigne ono što je po meni bilo kao test za utvrđivanje istine o mom devičanstvu. Lice mu je bilo nezaboravno, sećam se kao da je bilo juče. Kako me gledao kao da sam beskoristna.

Očajnički sam toliko puta pokušala da mu objasnim da je pogrešio u vezi mog devičanstva. Ali on je odbio da sluša i nastavio je da me naziva okrutnim rečima, nazivajući me kurvom.

Kada je besno napustio spavaću sobu, nisam mogla da razmišljam ni o čemu drugom, osim o tome kako je mogao to da mi učini. Nisam ništa razumela, kada sam bila optužen da sam osramotila njegovu porodicu.

Optužena sam da nisam ispunila ono što časna žena treba da uradi tokom bračne noći. Nemam pojma kada sam zaspala, ali sigurana sam da nisam spavala više od nekoliko sati pre nego što me je svekrva probudila 5.30 narednog jutra.

Kroz njen izraz lica primetila sam direktno da je već rekao svojoj porodici o bračnoj noći. Gledala me je sa mržnjom u očima.

Moja osećanja bila su potpuno nezanimljiva za bilo koga od njih. Tokom celog dana osećala sam se potpuno prazno od života. Samo sam htela da nestanem odatle.

To je bio isti dan kada su žene iz porodice mog supruga pozvane da me vide kako izlažem narodne nošnje i duge haljine na visokim štiklama.

Pretvaranje da se smejem je bio najbolji način da sakrijem bol pred više od 20 žena koje su sedele tamo i razgovarale o venčanju dok sam im služila kafu.

Sećam se koliko me bilo strah, dok sam nosila neudobne visoke štikle, da ću pasti i ispustiti poslužavnik sa 10 šoljica kafe.

Takođe se sećam tog dana kao izuzetno bolnog u srcu i kako se činilo da se dan nikada neće završiti. Na moje iznenađenje, niko u porodici mog supruga nije prema meni pokazivao nikakva osećanja ili saosećanje. Htela sam da poslušam naredbe kao pridošlica u porodici.

Nakon mnogo dana sukoba između moje i njegove porodice, odlučila sam da mu oprostim zbog lažnih optužbi i nastavim dalje. Ljubav koju sam osećala prema njemu bila je dovoljan razlog da mu oprostim, čak iako je to zapravo bilo neoprostivo.

Ispostavilo se da je to bila najveća greška u mom životu, jer se nikada nije izvinio niti priznao da je upravo on pogrešio. Samo mi je pokazao da je spreman da nastavi vezu sa mnom.

Ono što tada nisam znala bilo je da nikada neće odbaciti svoje nerazumne optužbe niti mentalitet koji mu je dao ideju da može dokazati devičanstvo žene videći da li krvari ili ne.

Od dana kad sam kročila u njihov dom, činilo mi se kao da sam prokleta. Ni jednog dana nisam uspela da nađem mir.

Pa, kad čitam postove poput onih koje objavljuje Mirja Lakso, svaki put zaplačem. Jer svaku emociju osećam kao da je moja.

Oduvek sam bila osetljiva i loša u skrivanju svojih osećanja, ali život me je učinio još osetljivijijom jer me ponekad podseća na stara osećanja koja će zauvek boraviti u meni.

Zato, umesto da idete protiv Mirje, koja koristi svoje dragoceno vreme za stvaranje promena, pohvalite je  što pokušava da učini nešto što može sprečiti vaše ćerke ili budućnost vaših ćerki da završe u vezi poput moje.

Sedim ovde i razmišljam o tome kakve alatke ove žene koriste za merenje istine u onome što Mirja piše. Razmišljam o tome kako žene mogu u sebi da pronađu optužbe da su iskustva drugih žena lažna.

Nažalost, ne mogu doći do drugog zaključka ili da drugačije protumačim, nego da smo neki od nas previše ponosni što smo Albanci, da bismo priznali da drevni mentalitet i dalje postoji i da se i danas koristi nad ženama.

Kosovo nije raj, a svinje postoje čak i na Kosovu, bez obzira na to da li neko želi da to prihvati ili ne.

Vama koje pokušavate da povučete utikač na one koji pokušavaju da ženska iskustva stave u središte pažnje sveta; pre nego što ispljunete propoved o nečemu što nikada niste iskusile, samo budite veoma srećne što nikada niste morale da prođete kroz taj pakao.

Dok dajete izjave o tome kako se ovakve stvari više ne događaju, imajte na umu da negde žena sedi u uglu, potpuno beznadežna, moleći za izlazak iz onoga za šta vi tvrdite da je netačno.

Razmislite o tome kako bi ove žene mogle negde da pokušaju da pronađu nadu, čitajući vaše komentare, koji postaju razlog što se sahranjuju u samoći umesto da traže pomoć.

Mislim da ne shvatate da ste VI te koje stvarate strah među ovim ženama da izađu sa svojim pričama. VI ubijate nadu ovih žena.

Ljudi se previše plaše mišljenja i tretmana drugih ljudi. Ali ženi, koja je ionako ranjiva, osetljiva i slaba, samopoštovanje i samopouzdanje će se pogoršati kada pročita kritike drugih žena koje dovode u pitanje istinitost situacije u kojoj se nalazi.

Jednostavno mogu reći da ste VI ti koji ste ove žene stavili u beznadežne misli, koje jednog dana mogu voditi do nečeg strašnog.

Vi žene koje osećate da vam usamljenost i beznađe preuzimaju život – NIKAD niste same. Nada će UVEK biti tamo. Uvek postoji izlaz.

Borite se dok ne pronađete šibicu kojom ćete upaliti sveću. Put i prepreke na putu mogu produžiti putovanje, ali imajte na umu da su svi izazovi tu da vas ojačaju pre nego što stignete do cilja. Nikada ne odustajte. Borite se dok ne pronađete šibicu kojom ćete upaliti sveću. Put i prepreke na putu mogu produžiti putovanje, ali imajte na umu da su svi izazovi tu da vas ojačaju pre nego što stignete do cilja. Nikada ne odustajte.

Ako postoji nešto što dugujete sebi, to je da se nikada ne predate.

Znam da mislite; zašto mi se ovo događa? Šta sam učinila da zaslužim ovu bol i nesreću?

Ali nije stvar u tome kako zaslužujemo da nam se događaju loše stvari. Kad se to desi, ne znači da smo učinile nešto da to zaslužimo.

I dalje sam tako razmišljala čak i dugo vremena nakon što sam uspela da se izvučem iz veze. Tek nakon što sam videla sopstveni napredak, promenila sam pogled na svoju situaciju i svoj život.

Shvatila sam i razumela da nisam stavljena u tu vezu da bih zbog nečega bila kažnjena.

Dan kada sam ponovo pronašla sebe; bio je kao kad sam prvi put stavila naočare. Mislite da ste ranije imali sjajan vid, sve dok niste stavili nove naočare i iznenada ugledali svaki detalj koji ranije niste videli.

Utešni glas saosećanja je upravo ono što vam treba. Udobnost koja dolazi sa deljenjem vaše priče sa drugima je ono što će vam dati moć da ponovo stanete na noge.

Ljudi potcenjuju značenje jednog zagrljaja za ženu koja trči u prazno; ljudi ne razumeju šta najmanji gest može značiti.

Umesto da puste da lekcija saosećanja stvori iskru da žena promeni celu svoju situaciju, neki ljudi odlučuju da ispljunu izjave bez ikakvog iskustva, što samo otežava situaciju pogođenim ženama.

Sram vas bilo!

Za žene zarobljene u ovakvoj situaciji, ako samo jedna od hiljadu žena da neki komentar, to može rezultirati gubitkom volje za životom.

Dakle, dobro razmislite pre nego što date izjave o ovim vrstama osetljivih i ličnih iskustava. To ste mogli biti VI ili vaša ćerka.

Želim da završim svoj tekst rekavši da sam uvek otvorena i spremana da odvojim vreme za svakog od vas ko želi da podeli nešto što nosite u sebi, jer tačno znam koliko je srcu teško zadržavati stvari koje čovek zaista želi glasno da izvrišti da ga svet čuje.

Takođe, ako želite nešto da me pitate, slobodno to učinite u komentarima ili me kontaktirajte na mom Facebook-u ili Instagram-u.

Facebook: https://www.facebook.com/rinushtahiraj

Instagram: https://www.instagram.com/Rinushis/

Da podelite svoje priče na mom blogu, slobodno me kontaktirajte!

/Mirja Lakso

Facebook: https://www.facebook.com/mirja.lakso/

Instagram: https://www.instagram.com/mirja.lakso/